Biometrija glasa se koristi za prepoznavanje određenog pojedinca kroz analizu karakteristika njegovog glasa. Biometrija glasa je slična analizi otisaka prstiju, jer je glas svakog pojedinca jedinstven kao i otisak njegovih prstiju.

Biometrija glasa je tehnologija koja se još uvek nalazi u fazi razvoja, ali počinje da se primenjuje u svrhu provere autentičnosti pri obavljanju finansijskih transakcija preko call i kontakt centara, ili u slučajevima ograničenog pristupa određenim oblastima. Potreba za sistemima koji služe za proveru autentičnosti je sve veća. Samo u Velikoj Britaniji, prema podacima državne agencije za sprečavanje prevara, šteta od prevara nastalih zbog korišćenja tuđeg identiteta iznosi 1,7 milijardi funti godišnje.

Za razliku od drugih načina lične identifikacije, koji su zasnovani na šiframa, pin kodovima i identifikacionim karticama, biometrija glasa se zasniva na jedinstvenim karakteristikama ljudskog glasa svakog pojedinca. Svaki od navedenih načina identifikacije ima svoje dobre i loše strane, ali je u teoriji biometrija glasa mnogo pouzdanija od šifri i pin kodova, jer je glas gotovo nemoguće imitirati ili sintetisati precizno i malo je verovatno da će uzorak glasa pasti u pogrešne ruke.

Lozinke i pin kodovi često mogu stvoriti veći problem od onog koji rešavaju. Sa stanovišta bezbednosti, ne samo da predstavljaju rizik za korisnike, već i kompanije mogu biti izložene riziku od strane sopstvenih radnika. Dobar primer ovakve zloupotrebe se nedavno desio u Rumunskoj razvojnoj banci, čiji su vlasnici Francuzi - blagajnik je iskoristio sigurnosnu šifru direktora ekspoziture i prebacio 3.2 miliona USD na dva računa.

Prema tvrdnji kompanije PerSay, eksperta na polju biometrije glasa, kompanije troše milione dolara na održavanje šifri koje njihovi zaposleni koriste za pristup kompanijskoj mreži. Zaposleni često zaboravljaju šifre a njihova promena je skupa procedura. Prema podacima kompanije Gartner Group, koja se bavi istraživanjem i konsaltingom u ovoj oblasti, na traženje nove šifre otpada 20 do 50% svih poziva koji su upućeni tehničkoj podršci. Oni takođe navode da prosečna cena promene šifre iznosi do 32 USD po pozivu. PerSay tvrdi da bi primena automatizovane glasovne promene šifre, snizila prosečnu cenu po pozivu na svega 0.50 USD.

Sa druge strane, korisnici davanje naloga glasom mogu smatrati ugodnijim i prijatnijim, od bezličnog procesa identifikacije unošenjem šifara.

Biometrija glasa je do te mere napredovala da već sada postoji veći broj međunarodnih standarda. Prema istraživanju Biometrics: State Of The Art And Future Implications, koje je objavila kompanija Forrester Research, biometrija glasa se danas može implementirati mnogo brže i po znatno nižoj ceni nego do sada, pa se zbog toga ova tehnologija za proveru i identifikaciju sve češće primenjuje i u javnom i u privatnom sektoru.